ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ je mlađi sin kralja Petra. Đorđe, stariji sin i nesuđeni prestolonaslednik se 1909. godine odrekao te titule. Aleksandar je stekao popularnost u 1. i 2. Balkanskom ratu, a zatim i u Prvom svetskom ratu kada je bio na bojnom polju zajedno sa vojskom. Posle rata je sproveo u delo ideju stvaranja zajednicke države Srba,Hrvata i Slovenaca. 1.decembar 1918. datum je rođenja Kraljevine SHS-a.
NEUSPELI ATENTAT
16. decembra 1933. kada je kralj povodom rođendana dolazio u Zagreb, atentat nije uspeo , jer se glavni atentator uplašio i zbunio kad je bilo najpotrebnije.
NAGOVEŠTAJI ATENTATA
1.Jedan italijanski časopis je 6 meseci ranije najavio da ce kralj biti ubijen i da iza toga stoji masonska loža Veliki Orijent iz Grenobla, jer smatra da ih je kralj svojom politikom obmanuo
2.Kralj Aleksandar je mesec dana ranije uspeo da izgladi odnose sa bugarskim carem Borisom i čak su imali vremena da ćaskaju kao prijatelji o nekim običnim životnim problemima i brigama. Da se povere jedan drugom o onome šta ih tišti.
Aleksandar- Ubiće nas, Borise, obojicu će nas ubiti!
Boris- Aleksandre, reci mi nešto: Jesi li ti mason?
Aleksandar- Nisam, bio sam nekad, ali odavno ne idem na sastanke po tim ložama.
Boris- Aleksandre, onda će tebe prvo ubiti, a ne mene.
3. Kada je Aleksandar kretao iz Crne Gore za Francusku, pozdravio se sa knezom Pavlom.
Pavle- Do skorog viđenja!
Aleksandar- Ko zna da li ćemo se ikada više videti.
4.Ivan Meštrovic, Hrvat jugoslovenskog opredeljenja, kaže da ga je češki ambasador u Londonu Jan Masarik, do tada veliki simaptizer kralja Aleksandra, iznenadio rečima:
“Ili kraljeva glava ili propast i naše i vaše države”.
Ništa bolje reči nije imao ni jedan od bivših ministara spolnih poslova Francuske:
“Mi imamo pametnija posla nego da vas branimo od Italijana”.
5.Petoga januara 1934. kralj je sastavio svoj Zečeviću (kraljev sluga) pristojnu penziju. Moj sprovod da bude skroman bez stranaca”.
PUT U FRANCUSKU
Kralj se radovao kao dete ovoj poseti Francuskoj, trebala je to da bude kruna jedne uspešne politike. Šta je on uradio za vreme svoje vladavine?
Kraljevina Jugoslavija je bila zemlja sa mnogo unutrašnjih problema, ali u poređenju sa onom zemljom iz 1903. koja je Evropu zaprepastila majskim prevratom i koja je u očima nekih evropskih krugova gledana kao zemlja bez ikakve civilizacijske perspektive, tvorevina koju je stvorio kralj Aleksandar je bila za svako poštovanje.
1921. stvorena je Mala Antanta (savez SHS, Rumunije i Čehoslovačke). To je bio savez koji štiti svoje i savezničke interese pred zahtevom zemalja gubitnica koje su nagoveštavale reviziju Versajskog ugovora. Pristupanjem Jugoslavije, Mala Antanta se pretvorila u jaki politički i vojnički savez kojem su mnoge države pridavale značaj velike sile.
ATENTAT
oko 16.00
Automobil u kome su kralj, ministar Bartu i general Žorž kreće. Krov na automobilu je spušten, a ispred je policijski automobil u kome je jedan od glavnih ljudi zadužen za obezbeđenje cele parade. Tu su i dva oficira sa sabljama na konjima. Povorka je praćena zvucima francuske himne ” Marseljeze”. U jednom trenutku iz mase istrčava Vlado Šofer s cvećem u ruci, uzvikujuci: “Živeo kralj!” Dolazi do kola i nogom staje na papuču automobila “delaž”, vadi revolver (pre toga je bacio cveće) i počinje da puca. Prvo u kralja ,a onda u francuskog ministra i generala. Oficir na konju prilazi i 2 puta ga udara sabljom, posle čega VŠ pada na zemlju, ispalivši još hitaca. Jednu ženu je pogodio njegov hitac. Počinje i policija da puca i nastaje totalni metež. Ginu 3 posetioca i jedan policajac. Masa kreće da linčuje atentatora, koji je van svesti , ali ga policajci sklanjaju u jedan obližnji kiosk.
Nikad više nije ni došao svesti, jer je par sati kasnije izdahnuo u jednoj od policijskoj kancelariji. Na desnoj ruci je imao istetoviranu mrtvačku galvu sa dve koske i ćirilicom napisano VMRO.
Automobil sa kraljem i ostalima kreće ka jednoj od zgrada gde je, po protokolu, i trebao da svrati kralj.
-Ima li lekara?- viče neko od oficira .
Javlja se jedan mladić i puštaju ga u zgradu, nadajući se da može da pomogne.
Ali nije mogao ništa da uradi. Tri rane na telu su bile više nego kritične.
Oko 17.00 kralj je izdahnuo.
Nekoliko trenutaka kasnije, izdahnuo je i ministar Bartu, u jednoj francuskoj bolnici. Operisan je i junak sa solunskog fronta, general Žorž, i uspeo je da preživi iako je u njegovom telu završilo 4 metka. Da li je i neko od policajaca pucao na ove ljude?
U Francuskoj počinje sudjenje atentatorima i odmah dolazi do teškog prepucavanja između tužioca i branioca. Razmenjuju se grube reči i uvrede.Toliko grube za pravnike da tužioc zahteva da se branioc izbaci iz sudnice. On mu na to odgovara: “Pokoricu se samo sili”. Međutim, kad su policajci došli do njega, spakovao je svoje stvari i izašao. Da bi izbegli dalje blamiranje, Francuzi vuku odlučnije korake, u nadi da što pre završe sa ovim procesom. Smenjuje se glavni tužioc i optužuju ga da je loše vodio proces, pa ga zato penzionišu. Dolazi iskusni advokat Loison,za branioca, čije se ime izgovaralo sa strahopoštovanjem i divljenjem u francuskom pravosuđu.
Zahvaljujući njegovoj veštini i retorici trojica osuđenih su dobila doživotne kazne februara 1936. i ispalo je da niko drugi osim njih nije umešan u zločin. On je prekidao suđenje i skretao sa teme kad god bi se pojavili dokazi o umešanosti Italije u sve ovo. Upravo to je i odgovaralo zvaničnoj Francuskoj.
Videći, kojim tokom ide ishod sudjenja,kraljica Marija angažuje privatnog advokata Pola Bonkura, bivšeg premijera Francuske i pokreće privatnu tužbu.
Od te tužbe će kasnije morati da odustane, usled jakog pritiska francuske vlade. Na tom suđenju su izbegnuta mnoga nezgodna pitanja, koja bi proces usmerila drugi tokom.
Zašto na suđenje nije došao , kao svedok, bivši šef marsejske policije?
Da li zato, jer se na filmu vidi da i francuska policija puca na automobil sa kraljem?
Pištolj Mauzer (C-96 kalibra 7,63×25 mm Mauser – kasnije označen kao 7,62x25mm TT ), iz koga je ubijen kralj, u okvir prima 10 metaka, a zna se da je Vlado Šofer bar 3 ispalio dok je bio u padu i da je jedan pogodio nekoga od građana. Znači 7 metaka je potrošio na ostale? Opet se ne poklapa računica. 3 metka u Aleksandra, 4 u generala Žorža i još bar 4 u telo ministra Bartua.
Neko je od policajaca sigurno pucao svesno na ljude u automobilu. Vlado Šofer je radio po instrukcijama Mihajlova i Pavelića, za njih je obavljao posao. Ali, francuskim policajcima sigurno ova dvojica nisu bili šefovi.
Ko je onda njima mogao da naloži da pucaju ?
Ko stvarno stoji iza svega ovoga, i da li je možda nekome odgovaralo da se reši i kralja i ministara , čijom politikom nisu bili zadovoljni?
Ko garantuje da neki delovi iz navedenog filma nisu isečeni, kako bi se i na taj način prikrila istina.
Čovek koji je snimio sve to, par dana kasnije je tragično završio.
Mrtva usta ne govore.
Opširniji tekst možete naći na intenetu na puno foruma i stranica a navedeni podaci su preuzeti sa foruma My City
Medija centar se pridružuje inicijativi i prenosi
