August 15, 2009.
Autor: Brana Filipović
KO TO TAMO DELI LAŽNA BOLOVANJA?
Vest da je borska filijala Republičke Zajednice zdravstvenog osiguranja, upoređeno sa brojem osiguranika, vodeća u Srbiji po bolovanjima, nije puno iznenadila ni drugostepenu , ni prvostepenu lekarsku komisiju. Štaviše, i u firmama se ne čude podatku da je prošle godine na bolovanju bilo 4, 3 odsto od ukupno 140.000 osiguranika u četiri opštine Borskog okruga. Prosečno se boluje 72 dana, mada ima i rekordera sa dve, tri, pa i šest godina. Ogroman novac se troši na bolovanja iznad mesec dana koje plaća država i što je najzagonetnije, i građani i nadležni se pitaju - kada će se i kako ova „bolest“ zaustaviti ili bar ublažiti. Gde su uzroci, jer posledice su poznate, kase zdravstvenih ustanova su sve praznije, a državni novac se, reklo bi se, nemilice odliva. U Zdravstvenom osiguranju prst upiru na zdravstvene ustanove i lekare, ovi,opet, smatraju da su komisije za ispitivanje bolovanja najodgovornije.
-Naša filijala je na ime bolovanja za sedam meseci ove godine izdvojila čak 60 miliona dinara. Zato je i sprovedena rigorozna kontrola. Samo za deset dana jula oko 70 odsto bolovanja je prekinuto, a radnici su vraćeni na posao. Najgore je što lekari, nakon komisijske intervencije, ponovo, istim pacijentima, otvaraju bolovanja. Najnovija kontrola pokazala je da je 13 odsto povećan broj lečenja i u drugim zdarvstvenim kućama, mada ne može da se zanemari i ni 16 miliona dinara za putne troškove. Nema dileme: lažna bolovanja postoje i to puno košta umesto da taj novac usmerimo zdravstvenim centrima. Kao da svesno sebi pravimo lošu uslugu- ističe Tomislav Pavlović, direktor borske filijale RZZO.
Na čelu tročlane Komisije za kontrolu bolovanja , osnovane pre dve i po godine, je iskusni lekar, dr Katica Dimitrijević– Stanković koja je ubeđena da je osnovni problem unutar zdravstvenih ustanova i njihovog osoblja. Jer, veli ona, mora se svakog časa znati ko i kome daje bolovanja.
Komisija poziva na kontrolu one koji često uzimaju bolovanja i popularne „dugoprugaše“, višemesečne i dugogodišnje bolesnike.Oni znaju zašto ih zovemo i po pravilu gotovo svi izbegavaju takve susrete. Često menjaju i adrese. Sada smo, zbog toga, angažovali SUP. Sve više je takvih pacijenata koji prete. Zašto odlaze na bespotrebna bolovanja? Neki da bi radili na selu, drugi otvaraju privatne firme i uzimaju bolovanja koja im država plaća. To su fiktivna preduzeća. Neki su pri kraju penzije, pa im odgovara da poslednju godinu-dve “zavrnu“ RZZO. Do nedavno su i proglašeni tehnološkim viškom, kad im isteknu primanja u Nacionalnoj službi, koristili bolovanja za produžetak tog „staža“. Sada je Zakon ukinuo takvu mogućnost- naglašava dr Dimitrijević-Stanković podsecajući da je dodatna zarada najveći motiv za lažna bolovanja.
Dr Ljubiša Tikić je predsednik prvostepene komisije za kontrolu bolovanja. On veruje da je kod nepostojećih bolovanja glavni krivac ekonomska kriza i siromaštvo.
-Ljudi se snalaze. Ukoliko ih odbijemo ili ne učinimo po njihovoj volji prete žalbama drugostepenoj komisiji i dok se to reši oni i dalje koriste bolovanje. Najviše se boluje na psihičkoj bazi i od kardiovaskularnih bolesti. U poslednje vreme mnogo je i povreda na radu, jer je lošija higijensko-tehnička zaštita. Svađe sa obolelim su svakodnevne , ali ne kao kod drugostepene komisije koja je iznad nas – njima se otvoreno preti. Jednom od lekara sa ortopedije zaista se opasno pretilo-ističe Tikić.
U razgovoru sa lekarima dozanejmo da je tačno da je možda i previše uputa za lečenje u druge zdarvstvene centre, što uvećava troškove. Ipak, najviše je primedbi na duga čekanja za preglede, prvenstveno kod specijalista. U filijali Zdratsvenog osiguranja naglašavaju da se ponekad neopravdano čeka i više meseci i za sve to vreme bolovanje traje. Na primer, jedan od internista kaže da pacijent uspešno operisan od srca, ako je sve uredu, može ponovo da se lati posla za četiri meseca. On pouzdano zna čoveka koji se dve godine „vuče“ po bolovanjima.
Na pitanje iz kojih firmi najviše dolaze i dobijaju najduža bolovanja, odgovor je RTB, pa i neka društvena preduzeća. U fabrici opreme i delova bio je nemali broj bolesnih, ali je nemački gazda ovih dana neke od njih stavio na listu tehnoloških viškova. U teškoj industriji jesu najgori uslovi rada, Bor je aerozagađen, nedovoljno se ulaže u zaštitu na radu…
-Nezahvalno je bilo koga optuživati za lažna bolovanja, ali je očevidno da ih je sve više, mada je zaposlenih manje. Imamo spiskove lekara koji upućuju na lečenja u druge centre izvan Bora, ali to prevashodno treba da proveravaju u zdravstvenim ustanovama. Neka preduzeća kontrolišu svoje radnike, ali kako sprečiti bolovanje radniku Lak-žice koji je šest godina psihički bolesnik. U svakom slučaju, mnogo je bolesnih, ali nije malo ni zloupotreba- zaključuje dr Katica Dimitrijević-Stanković podsećajući da za bolovanjima najčešće posežu jedni te isti radnici.
Dr Elizabeta Rašić, direktor Doma zdravlja ističe da se lekari pridržavaju medicinskih principa. Sad je, kaže, manje zaposlenih i manje je bolovanja i zato je čudno što se to pitanje pokreće. Mnogima se i ne isplati da odlaze na bolovanja i primaju 60 odsto plate.
-U nas postoji interna kontrola. Ipak, drugostepena komisija je zadužena da „goni“ višemesečna bolovanja. Bor je zagađen, u RTB- u je rudnik, prljava tehnologija koja i te kako utiče na zdravlje. U privatizovanim firmama i ne smeju da se tako često razboljevaju. Broj bolovanja je nemoguće smanjiti, bez obzira koliko to košta kaže dr Rašić.
Pitali smo građane, zdravstvene radnike, „kontrolore“ bolovanja i korisnike dužih bolovanja, ima li korupcije kod ovakvih usluga, gotovo svi su rekli – kako da nema, ali niko nije hteo nikoga da imenuje. Nisu li lažna bolovanja još jedan srpski začarani krug?
REUMA KOSI BORANE
- Prvostepenoj komiisji najviše se javljaju oboleli od degenerativnog reumatizama, psiho oboljenja i povreda na radu. Kad se pacijent požali na bolove u leđima pregledi traju čak dva do tri meseca. Kod invalidske penzije ceo tok „obrade“ treba da traje 45 dana, a taj posao se oduži na više meseci. Ako se prekine bolovanje kod jednog, pacijent, neretko, istog dana, uzme bolovanje kod drugog lekara. I to je snalaženje- priča dr Ljubiša Tikić.
NJIVA NE ČEKA
U Sportskom centru radnik M.R. kaže da je bolje da ide na bolovanje nego da sedi džabe. To vide i šefovi i maltene odobravaju takav postupak. U RTB-u topioničar P. S. veli da mora na bolovanje, jer u selu je sezona i to je deo „njegovog života“. Tako je činio više od 30 poslednjih godina. Njiva ne može da čeka. U borskoj TV jedan od službenika rekao nam je da je reč o izbegavanju novih šefova koji jedva čekaju da mu se osvete i daju mu najgori posao. Kako onda da se ide „mecki na rešeto“…
