Autor: Brana Filipović
Završen “Moriek 2009″ u Podhomolju
Bučje, Luka i Gornjane, mala podhomoljska sela, u podnožju planine Stol na sredokraci borskog i majdanepčkog atara , od pre neki dan, otkako je završen Međunarodni omladinsko istraživački radni kamp (MORIEK), još su lepša i prvilačnija i turistima i namernicima. Oko 20 mladih istraživača, učenika i studenata iz Srbije, Poljske i Češke, okončavši dvonedeljno radno druženje, počilstili su i umili svaki javni kutak, a sa starim, još vitalnim planincima, povazda besedili i saznavali o životu ovih vrednih gorštaka, njihovim običajima i svakodnevicama.
-Najviše zahvaljujući Ministarstvu za zaštitu životne sredine okupili smo se još jedno leto i pomogli narodu ovog kraja da shvati da je čisto selo pola zdravlja i da je ukljanjane divljih deponija i smeća osnovni zadatak svakog žitelja. Ranijih godina zajednički smo brali lekovito bilje i šumske plodove, učili se preživljavanju u prirodi, upoznavali običaje i ljude. Sada smo napravili iskorak više i, sem grada, pokušali da umijemo i selo. Ispred svake škole, doma kulture i crkve usklonjene su naslaga stakla, papira, odbačenog građevinskog materijala, svakovrsnih otpadaka. Procistili smo sa meštanima manje kanale i rečice, uredili česme i izvorišta, obeležili oaze nedirnute prirode-kaže Dragan Randelović, predsednik Društva mladih istraživača Bora.
Baza je, kao i uvek, bio planinarski dom na Stolu, na 750 metara nadmorske visine. Matično selo Gornjane poslužilo je za susrete sa vršnjačima i razgledanje oko stotinu istraženih pećina. U arheološkom nalazištu Manastirište snimljeni su ostaci nekadašnjeg, vekovnog manastira i pravoslavne crkve smeštene ispod ogromnih kamenih litica, gde seljaci jedino dolaze za Svete Trojice i kada im je slava. Pale se sveće, ostavljaju pune caše vina i peškiri… Do tog svetog mesta dolazi se jedino peške, a ko ožedni pije vodu sa potoka bistrog kao suza.
-Uredili smo izvor Bele vode. Voda teče iz kamena i sliva se u potočić. Svako od nas se napio hladne vode i uzbrao po koji divlji cvet. U blizini su i napuštene pojate u kojima su čobani leta provodili čuvajući bela stada. I sad ponegde, na proplancima, samuju pojate, jer sve je manje starijih stočara, mladi su se otodsnuli u Bor, Majdanpek, Zaječar- priča Milica Marković.
Vuk Kirhner i Vlada Vasić prvi su za kompjuterom i u razgovoru sa strancima. Oni znaju engleski i uvek su na usluzi, kako kolegama, tako i radoznalim meštanima. Zavoleli su Gornjane, ali su poslednji dan rastanka proveli u čuvenim Zlotskim pećinama podno Južnog Kučaja.
-Ovde je naša druga kuća. Ko god iz belog sveta stigne prvo ga upoznamo sa Zlotskim kanjonom i Lazarevom pećinom. Posle čistimo korito i kupamo se u Zlotskoj reci, razgledamo napuštene vodenice potočare, odlazimo na bacije, gde sa stočarima provodimo najlepše trenutke. Na bačijama se uz stada ovaca i koza živi od Ðurdevdana do kasno u jesen, a mi ugrabimo samo delić tog „godišnjeg doba“- priča Vuk.
Mladi istraživači su u borskom kraju još od 1978., 79. godine, posle Valjeva ovde im je bilo glavno utočište. Do danas ne prestaju sa akcijama u oblasti nauke i kulture, ekologije i etnologije, prosvečivanja. Najdraži gost im je osnivač ove organizacije, nekadašnji prvi čovek srpske policije, Dušan Mihajlović.
-Dule je istraživačka legenda. Od njega smo mnogo naučili. Planiramo da se iduće godine sastanemo u Petnici, gde bi se okupilo stotine mladih istraživača iz celog sveta. Lani smo imali studente iz osam zemalja, sada je ekonomnska kriza, pa se i to odrazilo. Mogli smo da uredimo svih 12, a ne samo tri sela u celoj borskoj opštini. Ipak, danas je uživanje prošetati centrom sela Bučje ili Gornjane. Pre neki dan u Gornjanu je bio i embasador Rusije, poželo je da vidi tu lepotu i milinu- priča profesor Zvonko Damjanović, jedan od najstarijih borskih istraživača.
