STEČENO PRAVO NA PENZIJU NEĆE SE DIRATI

Dr Jovan Krkobabić u Boru

AUTOR: B.Filipović

Reforma penzionog sistema i novi Zakon o penzijama trebalo bi da budu usvojeni i sprovedeni do sredine iduće godine, a danas je jedino poznato da do sada ostvareno pravo neće biti ugroženo, niti će se penzije smanjivati. Na reformi rade tri ekspertske grupe i čim one završe svoj posao javnost će biti obaveštena sa predlogom novog sistema. Sigurno je da će se u obzir uzeti najbolji evropski modeli kakvi se primenjuju u Nemačkoj, Švedskoj, Austriji ili Sloveniji. Naravno, sve će to biti prilagođeno našim uslovima. Ovo je danas u Boru izjavio dr Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Saveza penzionera Srbije.
Dr Jovan Krkobabić danas je u Boru razgovarao sa predstavnicima opštine i RTB-a, a potom je, u Domu kulture, održao tribinu na kojoj je odgovarao na pitanja građana.

RIKARDO PALMA NUDI RIZIČNU METODU

Dr Rade Kojdić iz Bora ima metodu kojom se za rekordnih godinu i po može doći do najbogatijeg rudnog ležišta bakra i zlata „Borska reka“

AUTOR: B.Filipović

Najava da počinje izrada Studije o relanim mogućnostima ekonomične eksploatacije podzemenog „rudnog ležišta budućnosti“ Borska reka u Boru ( procenjene su ogromne rezerve bakarne rude, a samim tim i zlata), pobudila je pažnju stručnjaka više nego što se očekivalo. Čileanac Rikardo Palma, jedan od najpoznatijih rudarskih stručnjaka u svetu, boraveći aprila ove godine u RTB-u Bor, izjavio je da je reč o „komolikovanom ležištu“ i da će se tek posle „ pravih podataka“ doći do ekonomskih računica. On je predložio za razmišljanje i svoju metodu samozarušavanja poznatu kao „Blok keving“, što je izazvalo reakcije kod naših, dokazanih rudarski stručnjaka za podzmenu eksploataciju, prventsveno eksperata vezanih za borski Institut za bakar.
-Čileanci predlažu da se priprema za eksploataciju obavi na minus 500 metara. „Posekli“ bi rudno telo i napravili levkove u koje bi padala i potom se odvozila ruda. Ukoliko ta metoda ne bi uspela ( postoji mogućnost da dođe do obrušavanja i zatrpavanja, što se šezdesetih godina i dogodilo u malom rudnom telu „Kamenjar“). Zato predlažem svoju metodu koja se ne oslanja na „keving“, na samozarušavanje, nego na „blokovsko prinudno zarušavanje rude u stešnjenoj sredini“.U tom slučaju morali bi se izmestiti i porušiti neki objketi u području sliva Borske reke, Brezonika, pruge i tunela- kaže za „Blic“ dr Rade Kojdić koji je doktorirao na ovoj metodi i koji je godinama bio direktor najstarijeg borskog rudnika „Jama“ i Instituta za bakar.
Dr Kojdić napominje da nije isključiv kada je reč o metodi samozarušavanja, mada je siguran u svoj projekat koji ni u kom slučaju ne može da ugrozi eksploataciju.Utoliko pre, jer je prvo rudno telo na koti 155 metara već pripremljeno i uz manje dopune , najksnije za godinu i po, može da počne eksploatacija.
- Sirovine bi se koristile narednih 12 godina i bilo bi iskopano 1,5 do 2 miliona tona rude bakra, zlata, srebra i molibdena. Za to vreme dobilo bi se 100.000 tona bakra u rudi. Računice pokazuju ( dr Kojdić je to sistematski objasnio) da bi se ostavrio godišnji profit od 15 miliona dolara po prosečnim svetskim cenama bakra. Državi se onda apsolutno isplate ulaganja. Za tih 12 godina mogli bi da se oglase najpoznatoiji svetski stručnjaci i naučne kuće i daju svoja zapažanja- naglašava dr Rade Kojdić napominjući da je borsko rudarstvo danas u nepovoljnom položaju, jer je u podzemnoj eksloataciji u pogonu samo rudno telo „Brezonik“ sa skromnom proizvodnjom. Doduše, uskoro bi trebalo da se otvori novo, malo rudno telo sa 3.000 tona bakra, što će sigurno biti profitabilno.
Naš sagovornik, rečju, smatra da bi čak neka dosadašnja podzemna rudna ležišta trebalo zatvoriti i , bez dvoumljenja, orijentisati se na pripremu za iskorišćenje „Borske reke“.
-Neki kažu da je tamo sadržaj bakra u rudi 0, 53 procenta, drugi, opet, vele da je pravi procenat 0,76. Po nekima, ovo rudno telo je isplativo, drugi kažu da nije. S druge strane, ima onih koji tvrde da se do bakra tamo može stići za devet meseci, neki kažu da je potrebno 19 meseci. Treći, pak, tvrde, da se do „crvenog metala “ iz „Borske reke“ može stići tek za četiri-pet godina i ja pripadam ovoj poslednjoj grupi. Zato i smatram da najpre moramo uraditi detaljne analize koje će biti polazna osnova za izradu studije mogućnosti eksploatacije ležišta– smatra Blagoje Spaskovski, generalni director RTB Bor i dugogodišnji direktor Borskih rudnika bakra.
Kada je nedavno dolazio u Bor, Rikardo Plama je novinarima potanko objasnio svoje viđenje projekta “Borska reka”:
-Ovde sam poslednji put, istim povodom, bio pre četiri godine. Od tada ekonomska sredina se mnogo promenila i verovatno vas nagnala da ponovo razmotrite projekat otkopavanja „Borske reke“. I tada smo, a mislim da je tako i danas, ležište delili na tri dela. Jedan, koji je fantastičan i koji ne zahteva nikakav inženjering, drugi koji je katastrofalan (gde je inženjering gubljenje vremena) i treći deo koji je jako komplikovan, jer zahteva detaljno sagledavanje da bi se dobila garancija da će to biti profitabilno ležište. Generalno, „Borska reka“ je jako komplikovano ležište. S druge strane verujem, i tu je gospodin Spaskovski potpuno u pravu, da ćemo jedino, ukoliko budemo imali dobru bazu podataka potrebnih za izradu fizibiliti studije, konačno doći do saznanja da li se ležište može rentabilno eksploatisati.
Dr Rade Kojdić nema rezervi i detaljno objašnjava mogućnosti eksploatacije i račlunicu od kopanja do flotacije i topljenja koncentrata bakra, s tim što i podseća da vremena za čekanje nema. On je ubeđen i u to da Rikardo Palma zna šta radi, jer se bavi i biznisom i da u ovaj, izuzetno važan projekat za Srbiju, treba uključiti naše, a ne strane, najpoznatije stručnjake i eksperte. Druga je, opet, priča da Bor ima dovoljno rezervi bakra za narednih 50 do 100 godina i bez podzemne eksploatacije.

Zabranio gradnju kuća

-Kada sam sedmadesetih godina, kao direktor rudnika “Jama”, pokušao u saradnji sa opštinarima da zabranim gradnju kuća u sadašnjem naselju Brezonik, bile su samo tri zgrade. Nije prošlo malo vremena, gradnja je počela da cveta. I tad sam znao da je ispod zemlje u tom ataru bogata ruda. Nisam, nažalost, uspeo da zaustavim gradnju. Ipak, izmeštanje dela naselja zbog eventualnog proširenja rudnika neće biti velika investicija- priča dr Kojdić, penzionisani direktor bortskog Instituta za baker.

Ambasador Rusije Konuzin sutra u Zaječaru

Autor: Brana Filipović

Kako nezvanično doznajemo, Ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Njegova ekselenecija Aleksandar Konuzin, sutra će posetiti Zaječar, gde će najpre  razgovarati na Fakultetu za menadžement  Univerziteta „Megatrend“, a potom će položiti vence i cveće na Spomen-kosturnicu palim ruskim i sovjetskim vojnicima. Konuzin bi trebalo da poseti i opštinu  Zaječar i razgovara sa zvaničnicima. Detalji posete biće naknadno poznati.
Konuzin je nedavno posetio i RTB Bor, a 7. oktobra, na Dan oslobođenja Zlota u Drugom svetskom ratu, očekuje se, otkriće Spomen-obeležje 72-jici crvenoarmejaca izginulih u tom mestu početkom oktobra 1944.godine.
           

ŽIVIMO U GASNOJ KOMORI

Žiteljima sela u blizini Bora dozlogrdilo stogodišnje trovanje iz pogona i rudnika RTB-a

AUTOR: B.Filipović

- Proteklih dana nije moglo da se živi od sumpora i prašine. Kad padne dim iz Bora ništa se ne vidi, niti ko izlazi iz kuće. Nekada smo imali 2.000 hektara obradivog zemljišta, ali je, posle 1945. godine, budzašto otkupljeno i oduzeto 600 hektara najplodnijih oranica kako bi se proširili rudnik i flotacijsko jalovište. Godine 1981. bilo je 917, sada je 550 stanovnika. Dolazili su lekari pre deset godina i svakog pregledali, rezultati nikad nisu obnaredovani. Godine 1990. sačinjen je u Beogradu eleborat o uticaju jalovišta na život u okolnim mestima i na tome se stalo. Voće i povrće kupujemo na borskoj pijaci iako ga proizvodimo – priča Petar Damjanović iz Oštrelja pokazujući obližnje jalovište rudnika bakra sa kojeg ( 25 metara je iznad sela) tovari prašine danonoćno padaju na njive i domaćinstva.
Nenad Ivanović iz Brezonika, najbližeg naselja dimjacima borske Topionice i rafinacije, smatra da je, na ime nadoknade za ekološku katastraofu, nophodno izgraditi celokupnu infarstrukturu i urbanistički urediti bar okolna sela.
- Sumpor svake godine uništi pčelinjake i useve. Najčešće u proleče kad sve buja i raste. Dobili smo pre tri godine državnu stanicu za merenje aerozagađenja. Bio je i ministar poljoprivrede i njegov kolega za ekologiju i konstatovali su opasna, natprosečna aerozagađenja. Sami su su se u to uveril. Ništa nije vredelo. Jer, samo saznanje da nas otrovi „podaviše“ i letinu „spališe“, nikoga ne obavezuje. Bilo je krivičnih prijava direktorima Basena, pokatkad se i šteta nadoknadi. Sve je to sitnica i ne rešava gorući životni problem. Teško nama, umiremo uspravno. Oboljenje od raka su u stalnom portastu- jada se Ivanović.
Goran Janošević iz Bučja pokazuje zvanična merenja Instituta za bakar u kojima nedvosmisleno stoji da se u okolnim selima arsen udiše i do 25 puta više od dozvoljenog. Bilo je godina kada se u Slatini bagrem, kao nikad do tada, preko noći sušio, dok je decenijama na snazi zabrana upotreba bunarske i izvorske vode. Na obližnja naselja pada i do 30 puta više sumpor-dioksida od dozvoljene zakosnke granice.
-Sačekaćemo odluke u državnim resornim ministarstvima / država je i vlasnik RTB-a/ i ako se ponovi stara praksa i niko ili malo ko adekvatno ne reaguje, moraćemo da se još bolje organizujemo i krenemo u Beograd. Garantujem da će svih 10.000 ljudi u ovih šest sela, ako zatreba, i peške otići do Nemanjine 11. Više ne možemo da tolerišemo ubijanje i savremeni genocid u 21. veku. Neka pomogne i Svetska banka, EU, ceo svet. Jer, već je dokazano, najcrnja smo ekeološka tačka u Evropi- ističe Dragoslav Stančulović iz Oštrelja naglašavajući da će svim međunarodnim sudovima tužiti državu, opštinu i kombinat bakra.
Života Živanović iz Donje Bele Reke naglašava da su rudnik kvarcnog peska „Belorečki peščar“, kao i krečana „Zagrađe“, ne računajući opustali predeo u dolini Borske reke, glavni krivaci za zagađenja vode i zemljišta. Pokatkad i oblaci sumpor-dioskida natkriju selo u kojem je oduvek bilo zdrave vode i izdašnih izvorišta. Odatle je, 1947. potekla i prva voda za Bor – izgrađen je prvi vodovod od vrela Surdup. I danas je vodovod u funkciji, ali preti i svakodnevna opsnost od zagađrenja.
- U Slatini je još pre 15 godina Zavod za zsštitu zdravlja iz zaječara zabranio upotrebu mleka i još nekih životnih namirnica. Zemljište je prepuno otrovnog pirita, rečica od Fabrike lak-žice više nije čista, dok je Borska reka, pre sto godina bistra kao suza, danas apsolutno mrtva, bez biljnog i životinsjkog sveta. Vodu dobijamo iz grada i , zsvisno od potrošnje, plaća nam Topionica i rafinacija, glavni zagađivač svih vodotokova. Iz vodovoda napajamo i stoku. Neke svetske nevladine organizacije, čujem, proglasile su Slatinu za najzagađenije selo u Evropi. Nisu, garantujerm životom, pogrešili. Pa, zar ne živimo u ogromnoj gasnoj komori?- pita se Dragan Popaz iz tog sela.
Suošeni sa jednovekovnim gubljenjem zdravog života na svojim ognjištima i nezapamćenom ekloškom katastrofom, 10.000 žitelja Oštrelja, Slatine, Brezonika, Krivelja, Bučja i Donje Bele Reke potpisaće peticiju Vladi Srbije i, ako zatreba, krenuće u Beograd na protest „kako bi ceo svet upoznali sa neodlučnošću države da im se pomogne u najcrnjoj ekološkoj rupi Evrope“ .
- Niko ne osporava da su domaćini iz tih sela u pravu, ali dok za tri do četiri godine ne izgradimo najsvaremeniju Topionicu bakra, ne vredi se nadati boljitku. Svetska banka će pomoći ekološke projekte i sanaciju jednovekovnog uništavanja celog ovog kraja, sve do uvira Timoka u Dunav. Država je rešila da pomogne izgradnju nove Topionice. Moramo se strpiti još koju godinu- odlučan je Milan Dejanovski, direktor Topionice i rafinacije.

Rezolucija

U selu Oštrelj, pre deset dana, predstavnici šest ekološki najugroženijih sela u blizini Bora potpisali su Rezoluciju sa zehtevima za nadoknadu štete od industrijskih otrova iz pogona i rudnika RTB Bor. Sem novca za raselejna domaćinstva i naselja, kao i investiranja u nove, čistije projekte zahteva se i kompletno besplatno lečenje, priroritet u zapošljavanju, besplatno korišćenje gradske vode, oslobađanje poreza na zemljište, subvenciranje poljoprivredne proizvvodnje i pomoć staračkim domaćisntvima.

Crna voda

-Još kao dete zapamtio sam bunar u njivi pored železničke pruge, tri-ččetiri kilometra udaljen od dimnjaka borske Toipionice. Voda je i tad kao i danas – crna i zatrovana. Nikad nije upotrebljavana za piće, ali smo svake godine zalivali povrće. Samo 50 metara dalje je mrtva Borska reka. Sve je zagađeno. Ne samo što se hranimo povrćem uzgajanim na ovoj parceli, nego ga, kao i svi ostali seljaci, i prodajemo na borskoj zelenoj pijaci-priča Mika Buzejić iz Slatine.

Novi programi čekaju kredite

IZVOR: „Novosti“

Država će insistirati da se kredit od 42,34 miliona dolara od Svetske banke, namenjen realizaciji projekta „Regionalni razvoj Bora“, umesto najvećim delom za sanaciju flotacijskih jalovišta, uloži u nove programe za razvoj malih i srednjih preduzeća u Boru i Majdanpeku – objavljeno je na sajtu Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ (RTB).

- U razgovoru sa ministrom rudarstva Petrom Škundrićem o sredstvima Svetske banke za Bor i Majdanpek, dogovoreno je da se pristupi izmeni odnosa novca u korist ulaganja u nove programe za mala i srednja preduzeća i time poveća zapošljavanje u Boru i Majdanpeku i da se tek nakon toga pristupi saniranju posledica stogodišnjeg rudarenja u Basenu Bor – navodi se na sajtu RTB „Bor“. – Predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović predložio je da preduzeće, koje vodi poslove kreditiranja u ime Svetske banke, bude osnovano u Majdanpeku, dok je ispostava SB locirana u Boru. Sa ovim predlogom saglasio se i ministar Škundrić.
Međutim, ugovorom koji je potpisan sa SB, uslov za dobijanje kredita je da RTB uđe u proces privatizacije, kao i da se u Boru izgradi nova topionica bakra. Stoga je neizvesno da li će predstavnici ove finansijske institucije pristati na izmene uslove odobravanja zajma. 

DOLARI ZA ZAPOŠLJAVANJE
Kako je predviđeno ugovorom 32,34 miliona dolara namenjeno je sanaciji svih flotacijskih jalovišta u Boru i sprečavanje daljeg izlivanja otpadnih voda iz pogona RTB „Bor“. Ostatak od 10 miliona dolara, koji je bio odobren po IDA uslovima (bez kamate, sa grejs-periodom od 10 godina i rokom otplate od četvrt veka), predviđen je za podsticaj novom zapošljavanju.

Konzul Čilea u RTB Bor

 8. septembar 2009.

Autor : Brana Filipović

Počasni konzul Čilea u Srbiji, Agustin Garsija, prilikom današnje posete RTB Bor, izjavio je novinarima da je u Boru nakon deset godina i da je došao zato što njegova zemlja i Srbija treba uskoro da uspostave stratešku saradnju. To je najbolje učiniti povezivanjem RTB Bor i čuvene svetske kompanije „Kodelko“ iz Čilea.

Blagoje Spaskovski, direktor Basena Bor rekao je da je Čile među najvećim svetskim proizvođačima bakra i da je ministar spoljih poslova Srbije Vuk Jeremić aposlutno u pravu što je zahtevao da se zvaničnici i predstavnici firmi „Kodelko“ i RTB Bor što pre sastanu i nastave plodnu saradnju u oblasti edukacije stručnjaka i prerade sirovina iz Čilea u Boru. Jer, i jedna i druga strana veruju da će Bor najkasnije za pet godina ponovo doživeti staru slavu i svrstati se u red svetskih proizvođača bakra i plemenitih metala.

Konzul Garsija obećao je da će posetiti i predstojeće „Mokranjčeve dane“ u Negotinu i nadaleko poznate Rajačke pivnice.

EPS ušao u Bor

IZVOR: Novosti

Zbog duga za neplaćenu struju, koji prevazilazi pet milijardi dinara, zaključkom Vlade Srbije odlučeno je da EPS, konverzijom prispelih obaveza u kapital, postane suvlasnik u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) „Bor“ – potvrđeno je „Novostima“ u vrhu domaće elektroenergetske kompanije.

- Od početka godine, RTB nam za isporučenu struju nije platio ni jedan jedini dinar – rečeno nam je u EPS. – Istovremeno, nama država fakturiše PDV za isporučenu struju, tako da smo samo po tom osnovu, iako nam borska kompanija ne plaća električnu energiju, u republički budžet morali da uplatimo nekoliko stotina miliona dinara.

U EPS ističu da je u najmanju ruku neumesno, budući da RTB ne plaća energente, govoriti o smanjenju troškova proizvodnje u borskoj kompaniji. Takođe, Upravni odbor EPS je u nekoliko navrata donosio zaključke, sa kojima je upoznavao i Vladu Srbije, i ukazivao da pretvaranje dugova „Bora“, ali i drugih dužnika, u suvlasništvo ili u kapital tih firmi ugrožava likvidnost domaće elektroprivrede. Takođe, ne stvara ni uslove da dužnici počnu redovno da plaćaju struju.

U RTB nisu želeli da komentarišu činjenicu da je EPS postao suvlasnik borske kompanije. Međutim, u najvećem srpskom proizvođaču bakra i plemenitih metala podsećaju da je upravo borski basen, sopstvenim sredstvima, izgradio najveći deo HE „Đerdap 1“, kod Kladova, koja strujom snabdeva petinu Srbije. A to je, po njima, moralo da se uzme u obzir kada je doneta odluka o promeni vlasničke strukture u RTB.

Inače, tačan iznos duga RTB domaćim i inostranim poveriocima nije poznat, ali se spekuliše da su te obaveze veće od 500 miliona evra!

NEMA PROCENE

U EPS još ne znaju koliki deo suvlasništva im je pripao u RTB. Objašnjeno im je, kažu, da još nije utvrđena procena vrednosti borskog proizvođaca bakra. Zato će se stepen suvlasništva naknadno utvrditi.

KO SU POVERIOCI

Ono što se pouzdano zna, najveći poverilac RTB, sa čak 76 odsto potraživanja, jesu preduzeća koja su u vlasništvu države. „Bor“ najviše (oko 200 miliona dolara) duguje Agenciji za stečaj, sanaciju i likvidaciju banaka, dok se obaveze koje ova kompanija ima prema NIS, EPS, JP „Železnice Srbije“ i Fondu za razvoj mere milijardama dinara.

 

 

Kombinat bakra puni opštinski budžet

 Bor, 31.07.2009.

Predstavnici RTB-a Bor i opštine Bor dogovorili su se da kombinat bakra od 1.jula na račun opštine svakog meseca uplaćuje 11 miliona dinara na ime poreza na zarade, tekse na građevinsko zemljište , eksploatacije mineralnih sirovina i ekološke zagađenosti.

-Basen je 2007. godine upalaćivao manje iznose, a od polovine prošle i  početka ove godine nije bilo uplata. Tolerancije je uvek bilo, jer RTB je odavno u krizi. Sada cena bakra skače na svetskoj berzi i vreme je da se u opštinski budžet slije bar deo duga, mada je ukupna iznos obaveza znatno veći- ističe Branislav Rankić, predsednik opštine Bor.

RTB je nedavno ustupio svoj hotel „Jezero“ na Borskom jezeru Javnoj ustanovi Sportski centar kako bi  se koliko-toliko odužio za neplaćanje obaveza, ali, sem dva dana rada  za prvomajske praznike, velelepno zdanje nije više korišćeno. Po svemu sudeći, ni ove, šeste sezone zaredom, „Jezero“ neće biti u funkciji.