Avgust 28, 2009
Ko to tamo otpušta „zapuštene”?
Avgust 28,2009
Neviđeni rez u javnim preduzećima od „oktobarske revolucije“ do danas u opštini Bor jeste „seča“ u tri društvena preduzeća, Centru za kuluturu, Sportskom centru i Radio Televiziji Bor. Nenaviknuti na takve korenite promene političari i građani, tek zaposleni u tim firmama, reagovaće svako na svoj način. Večina građana, verujemo, biće za strategiju opštinskih čelnika, dok su sindikalci već protiv. Najeuforičnije reagovaće radnici u sve tri firme, jer se iskreno nisu nadali takvoj odluci. Odbornička većina i većina u opštinskoj Vladi nije se dvoumila. Opozicija na čelu sa DS bila je za socijalni mir, mada se nije toiliko brinula za radnike dok je vršila vlast.
Bez obzira na sve objektivne okolnosti i siromaštvo koje nas svakodnevno i sve više pritiska, na nezaposlenost i bedu u pojedinim oblastima života, nemoguće je ne prihvatiti i argumente opštinara. I njima je, bar tako se izjašnjavaju, dojadila politička i rođačka sprega u bestidnom zapošljavanju, tako da od 105 zaposlenih u Sportskom centru bar polovina nema nikakvog posla. Jedan broj radnika na aerodromu ubija dosadu sedeći kraj napuštene piste, drugi se sklanjaju po kancelarijama u zgradi Centra, treći ko zna gde su po gradu ili su za „svojim poslovima“. U ŠRIF-u, ako se bolje pamti, jedan od bivših direktora nije znao da kaže koliko tačno ima zaposlenih. A tamo je na platnim spiskovima 80 do 100 ljudi od kojih mnogi uludo dolaze na posao, drugi, opet, ne znaju da se snađu u teškoj i odgovornoj novinarskoj profesiji, treći ni sami ne mogu da shvate odakle su se našli pred TV kamerama ili po hodnicima i katakombama Doma kulture. Sigurno je da ni radio ni TV nemaju vikend program, niti su ga ikad osmislili, jer zašto bi se subotom i nedeljom zamarali kad ih na to niko ne obavezuje. A svaka, pa i lokalna, tek regionalna TV, ima takve programe. Zato su i osnovani.
Centar za kulturu je priča za film. Setimo se ispisane parole od pre godinu-dve na zidu Muzičke škole „Ovo je Zavod za zapošljavanje“. Ima i tamo odličnih radnika, stručnjaka i poznavaoca svog posla, ali i previše onih koji su dolazili i ostajali po političkoj liniji od čega ni vladajući radikali nisu bili imuni. Bolje je ne spominjati koji profili kadrova i koji su tamo „naučni radnici“i „akademici“ zalutali i da su se direktori i zamenici menjali neverovatnom brzinom i bezpotrebom. Nije zdravo trošiti reči i podsećati se na gorke primere javašluka i nerada u svim tim kućama – i ne samo njima, jer pod teretom prekobrojno zaposlenih – savija se i Vodovod, Toplana, Direkcija… Ni u jednoj opštini, kao u borskoj, ne postoje dva vodovodna javna preduzeća. I to se plaća iz opštinske kase. / Zašto njih zaobiđe „čistka“, pitanje je koje se i te kako nameće ?/ Nisu se pretrgli od velikih radnih zadataka ni u još nekim društvenim ustanovama. Vešto se skrivaju iza lepršavog marketinga čuvajuci pozicije i krijući kao zmija nokte svoje „lenje bube“ i dokoničare. Uostalom , na to ih je , posredno, podsetio i predsednik opštine, a oni, to, verovatno, nisu dobro čuli.
Za mesec-dva sve će biti čistije i hladnije će se reagovati. Onda ćemo postaviti i pitanje: Zašto su u ostalim srpskim opštinama ostali gluvi i zatvorenih očiju na borsku, neočekivanu „čistku“ u tri posebno važne ustanove. Skloni smo mišljenju da se Srbija neće osvrnuti na ovaj, nesvakidašnji borski primer. Mada mnogi znaju da je pelcer prenet iz Zaječara, a cela priča / nije li i pozorišna/ podvučena NARANDŽASTIM.
Kako nam je nezvanično rekao Čedomir Vasić, urednik Informativnog programa, bez posla će trenutno ostati najstariji poslenici javne reč među kojima je i on, Č.Vasić, Jovan S. Mitrović, Zoran Maksić…
U Radio Boru su, ističe Vasić, koliko on zna, ostali urednica Ljiljana Đorđević i Elda Dragaš. Tu su na sigurnom i Danijela Stojković, Dejan Obradović i još neki. „Čistka“ je napravljena i u tehničkom sektoru. Jedino što se zasad zna jeste da su od sedam snimatelje ostala trojica.
