Šnajderka ispekla najbolju “šljivu”

17. septembar 2009.

Mira Grujić iz borskog sela  Gornjane posvetila se turizmu

AUTOR: B.Filipović

Mira Grujić iz Gornjana kod Bora odlučila je, pre tri godine,  da se posveti seoskom turizmu, jer je , nakon dve decenije neprekidnog rada za šivaćom mašinom, ostala bez posla u borskoj konfekciji „Prvi maj“. Ona ovih dana uveliko priprema dokumentaciju za  kategorizaciji svog domaćinstva. Sa članovima Udruženja domaćina za razvoj turizma opštine Bor juna ove godine posetila je kolege, poslenike turizma iz okoline Valjeva i Gornjeg Milanovca. Njihovo dugogodišnje  iskustvo u bavljenju turizmom iskoristiće, obećala je na  nedavnoj manifestaciji „Dani Brestovačke banje“, kako bi se uspešno pripremila za prijem prvih gostiju.

Ova vredna domaćica ima vremena i za  voćnjak i vinograd. Koliko je uspešna potvrđuje i to da je 12.maja ove godine na IV Međunarodnom sajmu meda i vina – „Negotin 09.“, u jakoj konkurenciji, osvojila  prvu nagradu za šljivovicu, a treću za vino.

- Nisam se nadala nagradama, ali srećna  sam što je pobedio kvalitet.  Reč je o vinu  iz berbe  2007. godine koje nema ni gram dodatog šećera ni vode, niti je loza štićena hemikalijama  – priča Grujićeva, ističući da je nedavno osnovala  ribnjak za uzgoj šarana. Planira da, s obzirom na idealne  uslove, uzgaja i pastrmku. Neće, veli, izostati na tradicionalna vlaška, stara jela i specijalmno spremljeni šumski plodovi prikupljani danima po šumama Homolja , Deli Jovana i Miroča.

Godišnje, samo za goste,  proizvede  300 – 500 litara  najkvalitetnijeg vina. Hvali se i odličnom orahovačom i višnjevačom,  medom, kao i likerima od drenjaka i šipuraka.

- Ne mogu sebi oprostiti što nisam znala da je pre  tri nedelje u Gornjane, po ličnoj želji, dolazio ambasador Rusije u Beogradu, gospodin Konuzin. Spremila bi mu moju rakiju i meze – tvrdi ovčji i kozji sir kakvog nigde u Srbiji nema. Ispratila bi ga s medovačom i orahovačom. Jer, ovde je i med najlekovitiji, pčele celog leta ne silaze s lekovitih biljki. Na oko 8oo metara nadmorske visine, sve je čisto kao suza. Ljjudi su gostoljubivi, radni i čuvarani – govori naša domaćica  ubeđujući goste da probaju i njenu voćnu salatu od izobilja šumskih plodova.

Jovanu Cvijiću zastajao dah

U Gornjanu pričaju, ali je i stručno dokazano, da je čuveni srpski geograf i naučnik Jovan Cvijić više pouta dolazio u taj kraj, gde je otkrio, i danas poznate, 82 pećine izuzetne lepote. Ceo , taj ogromni predeo podno masiva  Malog i Velikog krša, nazivaju i „Mala Švajcarska“.  U Gornjanu kažu da je Cvijiću od divote nedirnute prirode zastajao dah.

Lazareva pećina otvorena za posetioce

 6. septembar 2009.

Preuzeto: Borske vesti

Autor: Bora Stanković

Nakon ponovnog uređenja po projektu Dr.Radenka Lazarevića, Lazareva pećina kod Bora,posle nekoliko godina otvorena je za turističke posete.

Ovaj speleološki i arheološki dragulj Srbije konačno je uključen u turističku ponudu opštine Bor i Srbije sa perspektivom da postane značajan turistički motiv, kako zbog sopstvene tako i zbog atraktivnosti šireg i užeg područja.

Lazareva pećina se nalazi na istočnom obodu Južnog Kučaja, na izlazu iz fascinantnog Lazarevog kanjona (Uredbom Vlade RS stavljen pod zaštitu kao „spomenik prirode“ 1.karegorije).

Predstavlja jedinstven prirodni fenomen, koji se formirao u krečnjačkom humu Pripor visokom 55 metara. Spada u grupu izvorskih objekata- na svega 7 metara ispred ulaza u pećinu nalazi se jako kraško vrelo.

Pećina je sastavljena iz 2 nivoa kanala: starijeg suvog fosilnog i mlađeg rečno aktivnog.

Ukupna dužina ispitanih kanala iznosi preko 8 km. a za turističko razgledanje uredjeno je oko 1.000 m.

Pored velelepnih dvorana, pećinskih hodnika i ukrasa ova pećina je jedno od najznačajnijih arheploških nalazišta u Srbiji,što je potvrđeno rezultatima detaljnih arheoloških istraživanja, kao i jedno od najznačajnijih staništa slepih miševa (24 od registrovanih 27 vrsta na Balkanskom poluostrvu).

Lazareva pećina je sasvim dobro saobraćajno dostupna (do same pećine vodi asfaltni put) iz svih pravaca,tako da je udaljenost od Bora 20 km. Beograda 235 km. Niša 186 km,  Zaječara 35, Donjeg Milanovca 100 km.

Radno vreme:

Pećina je tokom godine otvorena za posetioce od 15. aprila do 15. novembra, svakog dana osim utorka u vremenu od 09.00 do 16.00 sati.

Cene ulaznica:

-Ulaznica-200,00 dinara,

-Učeničke i studentske ekskurzije-150,00 dinara

-deca od 4 do 7 godina-besplatno uz pratnju odrasle osobe.

Informacije i rezervacije:

Turistička organizacija „Bor“

030 459 021, 459 020

Ogromno lovište – ni državno, ni seosko

Iako imaju 17.000 hektara svog  lovišta , lovci iz Zlota  ne mogu da gazduju svojom imovinom

Autor: Brana Filipović

Ogromno lovište divokoza, divljih svinja , muflona i jelena  u ataru Južnog Kučaja i Dubašnice vec šest godina  se ne koristi, niti Lovački savez Srbije dozvoljava da 150  lovaca  iz sela Zlot, čija  se šuma prostire na 17.000 hektara, mogu da preuzmu gazdovanje.

Pojedinci iz Lovačkog saveza Srbije ( LSS) , smatraju u Zlotu, namerno opstruišu prijem ovdašnjih lovaca u članstvo i osnivanje sopstvene organizacije, što je i osnovni uslov da se dobije lovište. Zbog teranja inata ili nečeg drugog, Lovačko udruženje „Malinik“ iz Zlota već dva puta je odbijeno , uprkos zakonskim mogućnostima,  da se upiše u evidenciju  LSS. Ne pomaže ni to što je od 23.000 hektara lovačkog područja, čak 17.000 hektara vlasništvo seljaka iz Zlota. Prikupljeno je 1.096 potpisa građana ovog sela koji svoju nepokretnu imovinu  daju na gazdovanje Udruženju lovaca „Malinik“.

-Upravni odbor LSS, bez obzira na sve činjenice koje idu u našu korist,  i 2004., pa i nedavno, 2009. godine,  odbija naš zahtev za prijem u članstvo. Štaviše, mnogi državni organi bili su na našoj strani, ali ništa nije vredelo. Neshvatljivo je i to što od pre pet godina lovištem ne gazduju ni „Srbijašume“. Gde god se pojavimo seljakaju nas od nemila do nedraga,  a vreme uzalud prolazi.  Još 2004.  Odbor za poljoprivredu i šumarstvo Skupštine Srbine preporučio je LSS da „ozbiljnije uzme u razmatranje“ naše zahteve i da nam se lovište dodeli na gazdovanje- kaže  Miodrag Zajekesković, predsednik  Lovačkog udruženja „Malinik“.
 Zlotski lovci su kao pravno lice registrovani još 7. marta 2003. godine, ali bez učlanjenja u LSS ne mogu da se bave osnovnim zadacima -  unapređenjem  i razvojem lovstva i uzgajanjem i zaštitom divljaci.

U opštinskoj Turističkoj organizaciji planiraju da im , uz seoski, i lovni turizam bude baza za dovođenje stranih turista. Za sada  je Lovačko udruženje „Bakar“ odlično organizovano i već poseduje lovacke kuće u selima Krivelj, Donja Bela Reka i Šarbanovac. Proteklog proleća u šarbanoivački atar pušten je , nakon više godina, zec. U selu Oštrelj, nadomak Bora, lanjske zime organizovan je Sabor lovaca Srbije i hajka na lisicu i šakala. Slobodan Stanković, predsednik Udruženja „Bakar“  s ponosom ističe da ima oko 400 lovaca, ali da bi uključenjem  kolega iz Zlota  lovni turizam i te kako uznapredovao.

 - Pre neki dan poslali smo protestno pismo predsedniku Republike Borisu Tadiću, ali i resornim ministarstvima, direktoru „Srbijašuma“ i ombdusmanu. Podnete su i tužbe nadležnim sudovima, a nećemo se smiriti do Strazbura.  Reč je o našoj zemlji i šumi, o našem lovnom području. I zakon je na našoj strani- jada se Zajekesković.

 Odavno je poznato da  ceo taj kraj Južnog Kučaja i Dubašnice treba u dogledno vreme da postane nacionalni park, jer poseduje retku faunu i floru, čak i  jedine primerke inseketa u svetu. Ovde je, primerice,  najbujnija i najstarija bukova šuma u Evropi. Otkrivene su čudesne pećine i kanjoni, reke ponornice, slapovi. To je stručnjacima i te kako poznato, ali, kaže 85-godišnja starina Janko Ursuljanović, nema odgovora na pitanje  zašto to blago nikome ne koristi. Lovci su spremni da ličnim potpisima garantuju da će,  ako ne i bolje, gazdovati  svojim imanjima bar  kao i njihovi preci ( koji su i očuvali planinu)  proteklih vekova.