Media centar Bor

17/09/2009

Lepša sela bez otpadaka

Filed under: Vesti — borvesti @ 11:26
Tags: , ,

Autor: Brana Filipović

Završen “Moriek 2009” u Podhomolju

Bučje, Luka i Gornjane, mala podhomoljska sela, u podnožju planine Stol na sredokraci borskog i majdanepčkog atara , od pre neki dan, otkako je završen Međunarodni omladinsko istraživački radni kamp (MORIEK), još su  lepša i prvilačnija i turistima i namernicima. Oko 20 mladih istraživača, učenika i studenata iz Srbije, Poljske i Češke, okončavši dvonedeljno radno druženje, počilstili su i umili svaki javni kutak, a sa starim, još vitalnim planincima, povazda besedili i saznavali o životu ovih vrednih gorštaka, njihovim običajima i  svakodnevicama.

-Najviše zahvaljujući Ministarstvu za zaštitu životne sredine  okupili smo se još jedno leto i pomogli narodu ovog kraja  da shvati da je čisto selo pola zdravlja i da  je ukljanjane divljih deponija i smeća osnovni zadatak svakog žitelja. Ranijih godina zajednički smo brali lekovito bilje i šumske plodove, učili se preživljavanju u prirodi, upoznavali običaje i ljude. Sada smo napravili iskorak više i, sem grada, pokušali da umijemo i selo. Ispred svake škole, doma kulture i crkve usklonjene su naslaga stakla, papira, odbačenog  građevinskog materijala, svakovrsnih otpadaka. Procistili smo sa meštanima manje kanale i rečice, uredili česme i izvorišta, obeležili oaze nedirnute prirode-kaže Dragan Randelović, predsednik Društva mladih istraživača Bora.

Baza je, kao i uvek, bio planinarski dom na Stolu, na 750 metara nadmorske visine. Matično selo Gornjane poslužilo je za susrete sa vršnjačima i razgledanje oko stotinu istraženih pećina. U arheološkom nalazištu Manastirište snimljeni su ostaci nekadašnjeg, vekovnog manastira i pravoslavne crkve smeštene ispod ogromnih kamenih litica, gde seljaci jedino dolaze za Svete Trojice i kada im je slava. Pale se sveće, ostavljaju pune caše vina i peškiri… Do tog svetog mesta dolazi se jedino peške, a ko ožedni pije vodu sa potoka bistrog kao suza.

-Uredili smo izvor Bele vode. Voda  teče iz kamena  i sliva se u potočić. Svako od nas se napio hladne vode i uzbrao  po koji divlji cvet. U blizini su i napuštene pojate u kojima su čobani leta provodili čuvajući bela stada. I sad ponegde, na proplancima, samuju pojate, jer sve je manje starijih stočara, mladi su se otodsnuli u Bor, Majdanpek, Zaječar- priča  Milica Marković.
Vuk Kirhner i Vlada Vasić prvi su za kompjuterom i u razgovoru sa strancima. Oni znaju engleski i uvek su na usluzi, kako kolegama, tako i radoznalim meštanima. Zavoleli su Gornjane, ali su poslednji dan rastanka proveli u čuvenim Zlotskim pećinama podno Južnog Kučaja.

-Ovde je naša druga kuća. Ko god iz belog sveta stigne  prvo ga upoznamo sa  Zlotskim kanjonom i Lazarevom pećinom. Posle  čistimo korito  i kupamo se u Zlotskoj reci, razgledamo napuštene vodenice potočare, odlazimo na bacije, gde sa stočarima provodimo najlepše trenutke. Na bačijama se uz  stada ovaca i koza  živi od Ðurdevdana do kasno u jesen, a mi ugrabimo samo delić tog  „godišnjeg doba“- priča Vuk.

Mladi istraživači su u borskom kraju još  od 1978., 79. godine, posle Valjeva ovde im je bilo glavno  utočište. Do danas ne prestaju sa  akcijama u oblasti nauke i kulture, ekologije i etnologije, prosvečivanja. Najdraži gost im je osnivač ove organizacije, nekadašnji prvi čovek srpske policije, Dušan Mihajlović.

-Dule je istraživačka legenda. Od njega smo mnogo naučili. Planiramo da se iduće godine sastanemo u Petnici, gde bi se okupilo  stotine mladih istraživača iz celog sveta. Lani smo imali studente iz osam zemalja, sada je ekonomnska kriza, pa se i to odrazilo. Mogli smo da uredimo svih 12, a ne samo tri sela u celoj borskoj opštini. Ipak, danas je  uživanje prošetati centrom sela Bučje ili Gornjane. Pre neki dan u Gornjanu je bio i embasador Rusije, poželo je da vidi tu lepotu i milinu- priča profesor Zvonko Damjanović, jedan od najstarijih borskih istraživača.

 

Advertisements

16/09/2009

Istraživači uređuju homoljska sela

Filed under: Vesti — borvesti @ 11:58
Tags: ,

Međunarodni omladinski radno-istraživački ekološki kamp “Moriek” organizovan je po 12. put u srcu homoljskih planina i Južnog Kučaja. I ovogodišnji kamp karakterisalo je bogatstvo i raznovrsnost programa. Srednjoškolci i studenti iz Srbije, Rumunije, Bugarske, Češke, Poljske, Francuske, Engleske, Rusije i Ukrajine, pored rada u prirodi, posebno ističu i dobro druženje.

Svi oni rado dolaze u čuvenu Zlotsku pećinu i u Zlotski kanjon, u homoljski masiv i sela Gornjane, Bučje i Luka. Tamo, sredinom avgusta, druže se, sakupljaju lekovito bilje i obilaze nedirnute oaze zelenila i zdravlja.

– Ovde su dragi ljudi, dopadaju mi se njihovi običaji. To su dobrodušni i mirni, spokojni stočari i prekaljeni planinci – govori Čehinja Ana Vjeckovska.

U centru Bora mladi su čistili parkovske zapuštene aleje, brisali neukusne parole sa izloženih rudarskih i metalurških mašina, razmenjivali iskustva sa građanima, a uveče odlazili na bivakovanje u selo Gornjane, na oko 700 metara nadmorske visine, u atar Homolja prema Majdanpeku.

– U sva tri obližnja sela očistićemo prostore ispred domova kulture, škola i crkvi. Nećemo dozvoliti, bar dok smo ovde, nijedan papirić na platou. Najvažnije je da razgovaramo sa meštanima kako bi se privikli na naše ekološke zakone. Zajednički, uklonićemo i divlje deponije, odneti smeće iz rečica i potoka – kaže Vuk Kirhner, lider kampa.

 Istraživačima u goste dolaze i speleolozi, berači bilja i šumskih plodova, sportisti i planinari, koje predvodi neumorni osvajač najviših evropskih i svetskih planinskih vrhova Borko Gajić. Ranije, dok su bili mlađi, društvo su im pravili i pešaci-veterani Ljubiša Radivojević i Pera Lazarević. Oni su im pokazali i gejzere i vodopade duboko u nedrima Dunašnice i Crnog vrha, odlazili su čak do podno manastira zilota i Mikuljevog kamena.

– Učesnik sam svih 12 kampova. Bilo je godina kada su stranci bili u većini, sada ih je manje. U selu nas dočekuju kao najdraže, učimo “Staru Vlajnu”, sviramo na najstarijim instrumentima, susrećemo se sa vekovnim običajima Vlaha. Trudimo se da zajedno s opštinom i Muzejom rudarstva sačuvamo narodno blago. Sada je u prvom planu čišcenje i uređivanje naselja – priča Milica Kabić, student Tehničkog fakulteta u Boru.

– Jutros smo poranili na Bele vode jer ko se na tom izvoru prvi umije i popije gutljaj-dva vode, kazuju čobani, biće srećan i zadovoljan ceo dan. Tamo ćemo se dogovoriti za sportske susrete sa vršnjacima iz sela – rekoše istraživači.

U Gornjanu, ispred Doma kulture, srećemo profesora dr Nedeljka Magdalinovića, dekana Megatrend fakulteta u Zaječaru, rođenog u ovom selu koje pohodi gotovo svakog vikenda.

– Dovoljno je da ovoj studentskoj mlađariji objasnim kako je čuveni Jovan Cvijić, baš u ovom ataru, pronašao 82 pećine. Ukoliko pođu samo tim tragom, ostače im vazda doživljaja za ceo život – priča profesor.

Odozgo sa Velikog i Malog krša, visokih grebena i do 1.300 metara, čula se pesma kosača kao u neka daleka, već zaboravljena vremena o kojima ce video-kamerom mladi istraživači sačiniti zapis. Na Stolu zatičemo i planinarskog veterana Predraga Češljara sa unukom. Oni ovde pune baterije jer im odgovara čist vazduh i penjanje na Stenu.

Brana Filipović

Blog at WordPress.com.