Kako Anđeli pomoći?

 17. septembar 2009.

 Sudbine

AUTOR: B.Filipović

Anđela Pančić nema pune dve godine, ali je već upoznala mnoge lekare i zdravstvene ustanove u Boru, gde je rođena i Beogradu u koji često odlazi na neku od specijalizovanih boilnica. U Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i neurohirurgiju u Beogradu konstatovali su da   „dete nema ni jednu motornu funkciju. Ne kontroliše glavu, ne okreće se, ne hvata igračke, ne sedi, ne stoji, ne prihvata oslonac“. Rečju, dijagnoza glasi: „teška psihomotorna retardija“. Zato su lekarski timovi preporučili banjsko-klimatsko lečenje, jer Anđela je preživela i tešku operaciju glave.

-Bili smo tri nedelje u Banji Koviljači. To je nedovoljno. Socijalno osiguranje plaća samo jednu rehabilitaciju godišnje. Detetu je sve gore i sem odlaska u Koviljaču ne vidim kako da joj se drugačije pomogne. To i lekari znaju. Nevenčani suprug i ja ne radimo, imamo i stariju ćerku koja je, hvala Bogu, zdrava i sposobna. Da bi se bar malo prekratile muke neophodno je da bar još jedanput u ovoj godini posetimo banju. Dobili smo i predračun troškova – ukupno 112.000 dinara. Odakle da nađemo taj novac. Obraćali smo se opštini Bor, ali bez reagovanja. Ni u TV nisu pomogli, ostali smo bespomoćni- kaže Slađana Pančić, majka male Anđele.

U borskom Centru za socijalnu pomoć imaju više sličnih slučajeva, pomažu koliko mogu, ali  su zasad bez rešenja. Ukoliko se neko od pojedinaca ili organizacija javi da plati lečenje maloj Anđeli nemaju ništa protiv. Oni su Slađani obezbedili socijalnu pomoć od oko 7.000 dinara i to je sve što ova nezaposlena, samohrana  majka mesečno sakupi za život. Stanuje u nehigijenskim uslovima, u starćari u starom, „Bolničkom naselju“.

– Stariju ćerku sam odgajila u ovoj „rupi“ koja prokišnjava i puna je memle, šta će  ubuduće biti to niko ne može ni da nasluti. Najvažnije je da Anđeli bude bolje i da je što dalje odavde-nespokojna je Slađana.