Crvenoarmejci do smrti branili Zlot

U  Zlotu, nakon 65 godina, spomen obeležje 72- jici izginulih soldata

Autor: Brana Filipović

Predstavnici Opštinske organizacija boraca oslobodilačkih ratova Bor  i Ambasade Rusije , otkriće, 7. oktobra, na Dan oslobođenja borskog sela Zlot, nakon 65 godina , spomen obeležje 72-jici poginulih Crvenoaremejaca  oktobra 1944. godine u borbi za oslobođenje tog mesta od fašističkih okupatora. Ruski soldati su , u žestokim okršajima, proterujući nemačke fašiste iz istočne Srbije, u ataru Zlota, herojski izgubili živote. O toj izgibeniji do sada se nije govorilo, niti je bilo verodostojnih dokumenata. Iznenada, pre tri meseca, pojavio se dnevnik partizanskog borca Bogoljuba Jenića koga je otrgao od zaborava njegov sin Branislav. Podaci o tom,  stravičnom žrtvovanju u tuđoj zemlji,  sačuvani su i u Vojno- istorijskom arhivu u Beogradu.  „Osvežilo“ se i sećanje 85-godišnjeg Janka  Ursuljanovića, partizanskog saradnika iz tog vremena:
 -Nemci su najpre minerali most u Brestovačkoj banji. Za njima je nastupala motorizovana jedinica Crvene armije iz pravca Zaječara i sela Rgotina. Na mestu Tilva njagra, u Zlotu,  postavljena je zasedu u vidu potkovice u koju su uletela devetorica  Kozaka. Svi su pobijeni. Razvila se krvava borba, prsa u prsa, do 6.oktobra.  Seljaci su izginule borce Crvene armije sakupljali i volovskim zapregama dovozili ih do porte  stare crkve gde su  sahranjivani. Mnogo je izginulo i jednih i drugih. Sećam se kada  su  pokopani sovjetski vojnici  1963. godine preneti u Spomen kosturnicu u  Zaječar. U Jenićevom dnevniku piše da su pokopana 72 borca, što je sada i  proverom dokazano.
Prema tom dnevniku i još nekim izvorima, poginulo je i više od 150 Nemaca. Partizani nisu učestvovali u toj bici, jer je jedan bataljon morao da  ode na Crni vrh, a drugi u pravcu sela Gornjane. U dneveniku se još navodi da  su  u Zlotu kod poznatog srpskog socijalističkog i radničkog tribnuna Petra Radovanovića bili i organizatori ustanka u Srbiji Svetozar Vukmanović Tempo i Dobrivoje Bobi Radosavljević.
 -Kada je u Zlotu podignut ustanak imao sam pet godina, ali mi je otac kasnije o svemu podrobno pričao. Zato se i zalažem i  oberučke podržavam Božina Jovanovića i sve ostale da se podigne bilo kakvo obeležje borcima za oslobođenje  Zlota, jedinog sela u Srbiji kojeg je fašistički okupator dvaputa palio i jedanput bombardovao. I sam se pitam zašto smo do sada o tome ćutali. No, splet okolnosti nije mogao da se izbegne , a za  takav  vojnički podvig sećanje nikad ne kasni. Spomen će biti postavljen u centru sela gde su i biste  ubijenih partizanskih prvoboraca i Spomen česma izginulim u oba svetska rata. Samo u prvom, Velikom ratu, Zlot je dao 374 žrtve- kaže Branislav Jenić.
Momčilo Radisavljević, predsednik SUBNOR-a Bor kaže da će spomen-obeležje biti postavljeno tokom ove nedelje,a da će ga otkriti ambasador Rusije u Beogradu, Aleksandar Konuzin. I jedna ulica u Zlotu dobiće ime „Ruskih heroja“, a predloženo je i da jedan gradski trg u Boru nosi ime posvećeno ruskim braniteljima Zlota, najvećeg timočkog sela koje će, očekuje se, 7.oktobra,  sa svih 6.000 žitelja, doći da oda počast  izginulim Crvenoarmejcima.

Spomenik majora Tkačenka

Nastupajući  iz pravca Vajuge na Dunavu, gde su se iskrcali, Crvenoarmejci su, pred kraj rata, zajedno sa  jugoslovenskim partizanima,  redom, od kladovskog i negotinskog do borskog kraja i nadalje, oslobađali jedno po jedno mesto. U selu Rgotina, primerice, između Bora i Zaječara, poginulo je sedam soladata na čelu sa majorom Tkačenkom. Njima je Rgotina podigla spomenik u centru sela koji je i danas nemi svedok događaja od 1.oktobra 1944. Ruski borci su od Rgotine krenuli ka Boru, ali nisu ulazili u varoš, jer su Nemci bili već otišli. Zato su nastavili ratni put ka Brestovačkoj banji i velikom, planinskom selu Zlot, podno Južnog Kučaja.

Pomogla ruska Ambasada
 
Nakon poziva SUBNOR-a Bor ruskoj Ambasadi u Beogradu da se uključi u podizanje spomen obeležja hrabrim Crvenoarmejcima prvi je reagovao ambasador Konuzin koji će u Zlotu, očekuje se, i otkriti obeležje. On je poslao pismo, a potom u Bor i Zlot uputio svog vojnog atašea koji je  na licu mesta upoznat sa idejom i borbenim putem, kao i mestom sahrane Crvenoarmejaca. Sačinjen je zajednički tekst za napis na ploči. Ambasada je potom obezbedila i novac  za  spomen.